Da li životinje pate kao ljudi?
Da li životinje pate, to je pitanje koje zanima svakog vlasnika ljubimca. Pročitajte odgovor na to pitanje.
Ova studija Univerzitetskog koledža u Londonu zaista otvara zanimljiva pitanja o prirodi tuge i kako je doživljavaju druge vrste. Umesto da samo ponovim tekst, preformulisaću ga i dodati neke šire kontekste i razmišljanja koja se nameću nakon čitanja.
Životinjska tuga?
Životinjska tuga, da li postoji ili ne?
Decenijama se spekulisalo i posmatralo da li naši životinjski saputnici osećaju tugu slično nama. Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca svedoče o promenama u ponašanju svojih ljubimaca nakon gubitka drugog ljubimca ili člana porodice, tumačeći to kao žalost.
Međutim, najnovije istraživanje sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) baca novo svetlo na ovu kompleksnu temu, sugerišući da reakcije životinja na gubitak mogu biti značajno različite od ljudske tuge kakvu poznajemo.
Studija objavljena u časopisu „Biology Letters“ fokusirala se na ponašanje ženki makaki majmuna nakon smrti njihovih mladunaca na ostrvu Kajo Santjago u Portoriku.
Naučnici su pažljivo pratili 22 majke, od kojih je polovina nedavno izgubila svoje mladunče, upoređujući njihovo ponašanje sa kontrolnom grupom majki koje nisu doživele gubitak.
Aktivnost umesto povlačenja
Neočekivana otkrića: Aktivnost umesto povlačenja
Tradicionalno se ljudska tuga povezuje sa povlačenjem, letargijom, gubitkom apetita i opštim smanjenjem aktivnosti. Međutim, rezultati ove studije su iznenadili istraživače. Ženke makakija koje su izgubile mladunče nisu pokazale ove tipične znake „očajanja“. Naprotiv, u prve dve nedelje nakon gubitka, bile su manje pasivne i manje su vremena provodile odmarajući se. Umesto toga, primećena je povećana nemirnost i takozvana „dislocirana ponašanja“ poput češanja i šetanja u mestu.
Ovo otkriće navelo je naučnike da naprave ključnu distinkciju između stanja žalosti (biti u situaciji gubitka) i same emocionalne tuge. Iako su majke makakiji nesumnjivo bile u stanju žalosti, njihovo ponašanje nije odražavalo duboku emocionalnu tugu kakvu mi ljudi prepoznajemo. Umesto dugotrajne faze „očajanja“, primećena je kratkotrajna uznemirenost, koja podseća na fazu „protesta“ koja se javlja prilikom razdvajanja majki i mladunaca kod primata.
Dr Aleša Karter, jedna od autorki studije, istakla je da su očekivali da će ženke pokazati povlačenje slično ožalošćenim ljudima, ali su umesto toga bile aktivnije. Ovo sugeriše da se njihova reakcija na gubitak odvija na drugačiji način.
Antropomorfizam - pripisivanje ljudskih emocija
Autori studije naglašavaju opasnost od antropomorfizma – pripisivanja ljudskih emocija i interpretacija životinjskom ponašanju. Emili Džonson, vodeća autorka, primećuje da vlasnici ljubimaca često projektuju sopstvene emocije na svoje životinje, što može dovesti do pogrešnih zaključaka o tome šta njihovi ljubimci zaista osećaju. Ono što nama izgleda kao tuga, kod životinja može biti reakcija na narušenu rutinu, nedostatak poznatih interakcija ili čak stres.
Nova Perspektiva Za Buduća Istraživanja
Umesto da pokušavaju da pronađu ljudski model tuge kod životinja, istraživači sa UCL predlažu da se buduće studije fokusiraju na analizu specifičnih, kratkoročnih reakcija na gubitak, kao što su nemir, agitacija i promene u obrascima aktivnosti. Ovaj pristup bi mogao pružiti precizniju sliku emocionalnih odgovora različitih vrsta na gubitak.
Šta Ovo Znači za Naše Razumevanje?
Iako ova studija ne tvrdi da životinje ne osećaju nikakvu vrstu tuge, jasno pokazuje da se njihovo iskustvo i izražavanje gubitka značajno razlikuju od našeg. Možda je „tuga“ kod makakija, a potencijalno i kod drugih vrsta, kratkotrajna i manifestuje se kroz drugačije ponašanje koje ne uključuje dugotrajno povlačenje i depresiju kakvu mi poznajemo.
Ovo istraživanje nas podseća da je važno da pristupamo razumevanju životinjskih emocija sa oprezom i da izbegavamo automatsko prenošenje naših ljudskih iskustava na druge vrste. Umesto toga, trebalo bi da se fokusiramo na objektivno posmatranje i analizu njihovog ponašanja u kontekstu njihove biologije i društvene strukture. Možda životinje tuguju, ali na svoj jedinstven način koji tek počinjemo da shvatamo.
Razvijenost emocionalnih veza
Studija je primetila da su mladunci bili veoma mladi (oko 9 dana), što postavlja pitanje da li je emocionalna veza između majke i mladunčeta bila dovoljno duboka da izazove dugotrajnu tugu. Buduća istraživanja bi mogla da se fokusiraju na gubitak starijih mladunaca ili bliskih odraslih jedinki.
Mogu značajno varirati među različitim životinjskim vrstama, u zavisnosti od njihove socijalne strukture, kognitivnih sposobnosti i prirode veza koje ostvaruju.
Hormonalne i Neurološke Promene
Hormonalne i neurološke promene:
Buduća istraživanja bi mogla da istraže hormonalne i neurološke promene kod životinja nakon gubitka kako bi se stekao dublji uvid u biološke osnove njihovih reakcija.
Uticaj ljudskog posmatranja
Samo prisustvo istraživača može potencijalno uticati na ponašanje životinja. Buduće studije bi mogle da koriste neinvazivne metode posmatranja kako bi se smanjio ovaj uticaj.
Ova studija je važan korak ka boljem razumevanju složenog sveta životinjskih emocija i podseća nas da ne treba da ograničavamo naše razumevanje tuge samo na ljudsko iskustvo. Možda ćemo tek početi da otkrivamo različite načine na koje životinje procesuiraju gubitak i formiraju emocionalne veze.
- Admin
- April, 5 2024
